– Crni dud – Morus nigra

Additional information

Description

– Crni dud – Morus nigra je lestopadni lišćar koji potiče iz Azije. Listovi duda su jednostavni, naizmenično raspoređeni. Cvetovi su jednopolni smešteni u duge rese. Plodovi su tesno slepljeni na zajedničkoj osnovi i srasli su među sobom čineći tako plodove cvasti (dudinje,murve).  Postoji beli, crni i crveni jestivi dud. Drvo duda može da živi i do 250god.  Posadite dud u svom dvorištu – nekada ih je bilo puno širom Vojvodine, zvali smo ga murga.   Vratiće Vam svojim lekovitim uticajem.

– Crni dud – Morus nigra  se najčešće upotrebljava u narodnoj medicini i nema većeg značaja za savremenu fitoterapiju. Kao biljne lekovite sirovine u narodu se koriste plod (Mori nigrae fructus), kora sa korena (M.nigri radicis cortex) i list (Mori nigri folium) crnog duda. Bere se zreo plod i svež koristi za pravljenje sirupa. Mladi, zdravi i potpuno razvijeni listovi beru se preko leta i suše u tankom sloju na promaji u hladu.

𝙕𝙖š𝙩𝙤 𝙨𝙖𝙙𝙞𝙢𝙤 𝙙𝙧𝙫𝙚ć𝙚 𝙪 𝙗𝙖š𝙩𝙞?
Osnova svakog vrta su drvenaste sadnice. One nam obezbeđuju hladovinu, upotpunjuju kolorit vrta, plodonose, cvetaju i jednostavno su neizbežan vrtni detalj.
Smanjuje efekte poplava i erozije tla. Ublažava visoke temperatute u gradovima. Pomaže biodiverzitet i čini životno okruženje prijatnijim. Obežbeđuje hlad leti i zaklon zimi.

Visoki lišćari 

Listopadno drveće   koje u prirodnim uslovima može dostići i 50 m visine, dok u našim vrtovima i parkovima ne premašuje 20-30 m. Koren je većinom dobro razvijen. Krošnja širine 10-20 m, pa ove biljke pri sadnji treba udaljiti od objekata. Listovi raznih veličina i oblika. Tokom vegetacije većinom zeleni, pred opadanje žuti , rubin crveni (likvidambar), ili do kraja zeleni (jova), žuto smeži . Kombinacijom mogu se dobiti interesantni jesenji vizuelni efekti. Sadi se na međusobno  razmaku od  5-8 m. Izuzetno deluju na travnjaku kao soliteri. Na većim zelenim površinama, koriste se za zadnji plan, tako da se na njihovim krošnjama oslikava, niže rastinje.