Novogodišnje ili Božićno drvo je jedna od najpoznatijih tradicija, koje se povezuju sa proslavom Božića i Nove godine. Podjednako mu se raduju svi ukućani i rado pristupaju njegovom ukrašavanju. Tradicija ukrašavanja četinarskog drveća datira još iz biblijskih vremena. Tačno poreklo ovog običaja nije poznato ali se smatra da potiče od običaja kićenja jelki jabukama, što bi trebalo da simboliše Drvo poznanja dobra i zla u Rajskom vrtu. Popularnost koju danas ima božićno drvo je zadobilo za vreme Martina Lutera , protestantskog reformatora, koje je uveo običaj kićenja jelki lampicama.
U Srbiji se ovaj običaj pojavio krajem 19 veka. Danas se u Srbiji jelka ukrašava najčešće za Novu godinu (novogodišnje drvo), dok se pred Julijanski Božić, pridružuje tradicionalni Badnjak.
Novogodišnje ili Božićno drvo – Pančićeva omorika – Picea omorica, – Evropska smrča – Picea abies, – Srebrna smrča – Picea pungens ‘glauca’, mogu da budu različitih dimenzija od 50cm do nekoliko metara. Jelke manjih dimenzija se koriste za ukrašavanje manjih prostora ili za dekoraciju trpeze i sl. Bez obzira na veličinu svaka novogodišnja jelka ili drvo donosi posebnu čaroliju u dom.
Jelke većih dimenzija su podobne za velike dnevne boravke a često se i ostavljaju na terasama ili ispred ulaza u kuću. Za novogodišnje jelke se najčešće uzimaju Evropske smrče Evropska smrča – Picea abies, Pančićeva omorika Pančićeva omorika ili srebrna smrča Srebrna smrča – Picea pungens glauca. Najbitniji momenat kod odabira je da birate jelke sa busenom, koje nakon praznika nastavljaju da žive u vašim baštama.