Karanfil

Karanfil Postoji oko 300 varijeteta karanfila, često krase staze u baštama ali I balkona iz žarsinjera i saksija svojim plišanim cvetovima u roze, beloj, crvenoj boji a ima I onih sa šarenim cvetovima. Karanfili koji se gaje kod nas slabo podnose niske temperature i vole sunčana mesta.
  • Description

    – Karanfil , latinski naziv (Dianthus) је zeljasta biljka cvetnica koja uglavnom raste na evropskom kontinentu i Aziji, a neke vrste uspevaju u Africi i Severnoj Americi. Naučno ime karanfil je dobio zbog lepote svog cveta i znači – Bog, pa se taj naziv može prevesti i kao božanski cvet. Narodno ime karanfilu su dali Nemci usled sličnosti sa začinskom biljkom karanfilićem, a onda se ovo ime proširilo u ostalim evropskim zemljama.
    Postoji oko 300 varijeteta karanfila, često krase staze u baštama ali I balkona iz žarsinjera i saksija svojim plišanim cvetovima u roze, beloj, crvenoj boji a ima I onih sa šarenim cvetovima. Karanfili koji se gaje kod nas slabo podnose niske temperature i vole sunčana mesta.
    Ne prija im velika vlaga već suvo tlo. Najbolja zemlja za uzgoj je glinovita sa dodatkom peska I šljunka. Listovi domaćih karanfila su igličasti i gusti koji krase prostor gde rastu čak i kada još nema cvetova. Vole relativnu hladovinu pa ih sadite na mesta gde nema sunca preko celog dana. Tokom cvatnje, redovno skidajte precvale cvetove a biste pospešili bujnije cvetanje. Zalivajte karanfile redovno, na dva dana ali ne preteranom količinom vode. Ne dozvolite da se voda nakupi oko karanfila.
    Zasadite karanfile u rano proleće u saksije a u baštu kad dodje leto. Treba ih saditi u dreniranu blago kiselu zemlju. Prihranite ih odmah djubrivom a onda u razmaku na mesec dana. Neke vrste možete saditi u januaru sa gustinom od oko 30 biljaka po metru kvadratnom.