Drveće u bašti više od bilo koje vrste biljaka, stvara osećaj trajnosti i dugovečnosti, stvara centralne kompozicije, dok se njegove fascinantne konture krošnje stapaju sa okolnim biljkama.
Drveće se razlikuje po visini, obliku krošnje, teksturom listova, cvetova i kore.
Može da se gaji na razne načine: okruženo lukovičastim biljem ili perenama Žalosni jasen – Fraxinus pendula, Žalosni dud – Morus alba pendula, u neformalnim zasadima na primer brezove šume Breza – Betula pendula , u vidu drvoreda Piramidalni hrast (Quercus robur ‘Fastigiata’), Tilia tomentosa – srebrna lipa i sl. Neka stabla na primer poput magnolije Bela zvezdasta magnolija (Magnolia ‘Stellata’), je najbolje saditi samostalno na travnjaku.
Drveće u bašti daje strukturu i sastavni je deo kompozicije pejzaža. U velikim baštama treba zasaditi nekoliko primeraka stabala koji se razlikuju po veličini i obliku. Da bi se postigao savršen krajnji efekat, posadite nekoliko različitih vrsta sadnica u neformalnom uređenju Tilia tomentosa – srebrna lipa, Mukinja – Sorbus aria, Žalosni jasen – Fraxinus pendula, Ginko – Ginkgo biloba i sl.
DRVEĆE – ELEMENT OBLIKOVANJA VRTA
Drveće u bašti može da se sadi u vidu živih skulptura – solitera, kao izdvojena biljka na travnjaku. Za ove svrhe se biraju stabla karektiristična po načinu grananja, obliku kroošnje i za takve izbore se koriste visoke vrste stabala, kada su u pitanju velika dvorišta na primer Ginko – Ginko – Ginkgo biloba, divlji kesten Divlji kesten – Aesculus hippocastanum ili stabla manjih dimenzija, poput magnolija Magnolia ‘Susan’, albicija Kineska mimoza – Albicia julibrissin i sl. Ukoliko želite da stvorite živi zid i da naglasite stazu ili da odvojite dvorište od okoline tu su piramidalne forme stabala poput hrasta Piramidalni hrast (Quercus robur ‘Fastigiata’).
OBLIK KROŠNJE I SOLITERNO STABLO
Prilikom planiranja sadnje u obzir uzimate veličinu slobodnog prostora za sadnju konkretne vrste, položaj i sastav zemljišta. Neke vrste drveća poput mnogih ukrasnih trešanja (Prunus), male su i ljupke, dok su druge, poput kedra (Cedrus), visoke i monumentalne. Oblik krošnje pruža mogućnost da stvarate formalne ili neformalne pejzaže. Uske stubaste forme drveća, kao na primer Piramidalni hrast (Quercus robur ‘Fastigiata’), pogodne su za formiranje živih zidova, usmeravanje vizura ka određenoj zoni i stvaranju formalnog izgleda pejzaža. Ukrasni ruj ima divan arhitektonski oblik i savršen je, za moderne popločane bašte, japanski javor i žalosne vrbe, pogodne su za bašte sa istočnjačkim akcentom.
Soliterna stabla se uglavnom sade po sredini travnjaka, međutim možete ga usaditi na jednu stranu bašte i na taj način otvarate vizuru ka bašti. Ispod krošnje, odnosno oko debla, možete saditi pokrivače tla, poput bršljena Bršljen – Hedera sp., Ajuga burgundy ‘Black Scallop’ i biljaka koje ne zahtevaju svetle ekspozicije i na taj način dodatno uokvirujete soliterno stablo.
Soliterno stablo može da bude mesto okupljanja i odmora, postavljanjem klupe ili da se oslikava u obližnjoj vodenoj površini.
Za male bašte je pogodno drveće koje raste do 6m visine. Ukoliko ima prostora da se usadi samo jedno stablo, tada biramo vrste koje su specifične poput magnolija Magnolia soulangeana ‘Genie’, žalosnih formi Žalosni jasen – Fraxinus pendula, Žalosni dud – Morus alba pendula, Žalosni brest – Ulmus glabra pendula, Kuglasta katalpa – Catalpa globosa.
DRVEĆE – PROLEĆE I LETO
Proleće je period kada se pojavljuju listovi i cvetni pipoljci. Neke vrste kao na primer Mukinja – Sorbus aria, imaju izuzetno lepo lišće, kada potpuno izlista, stablo dobija karakteristične obrise. Krajem proleća vrsta Divlji kesten – Aesculus hippocastanum, cveta uspravnim cvetovima bele ili ružičaste boje i unosi boju i zanimljivost u prostor. Kineska mimoza Kineska mimoza – Albicia julibrissinrozih paperjastih cvetova je pravi dragulj svakog vrta.
DRVEĆE – JESEN I ZIMA
Boja listova s jeseni se menja od zelene do nijansi žute, narandžaste, crvene i smeđe a plodovi i bobice dobijaju jarke boje. Zimi su najizraženije krošnje i konture, što pruža izvanredan utisak u prostoru. Zimzelenim i četinarskim vrstama, se dopunjava arhitektonski izgled obližnjeg listopadnog drveća. Kora stabal je takođe interesantna kao na primer kod breza Breza – Betula pendula, platana, trešnje, bukve i sl.
DRVEĆE U POSUDAMA I LONCIMA
Drveće u velikim posudama se često koristi kada nema mesta za sadnju u bašti. Koristi se za naglašavanje ulaza koji se pruža u vidu popločane staze ili se postavlja uz stranice širokih stepenica. Za posude birajte one koje su dugotrajne i lepe, jer drveće u posudama živi dug niz godina. Vodite računa o vrstama koje nisu otporne da mraz, da ih unesete u toku zimskih meseci u zatvoren prostor. Da bi ste ulepšali utisak možete oko stabla usaditi neke jednogodišnje cvetnice popu petunija ili višegodišnje bršljene i sl. Vrste pogodne za sadnju u posudama su vrste poput japanskog javora, Magnolija zimzelena (Magnolia grandiflora), Smaragd tuje – Thuja smaragd, Letnji jorgovan – Buddleja davidii, indijski jorgovan i slično, masline i slično.
